Parrot World
Dobro dosli na nas forum namenjen svim ljubiteljima pernatih zivotinja. Razmenite iskustva, pitajte i druzite se sa nama Smile Da bi videli kompletan sadrzaj foruma, morate se registrovati
Parrot World
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

SLAVUJ

Ići dole

SLAVUJ Empty SLAVUJ

Počalji  pufnica taj Sub 08 Sep 2012, 19:38

Slavuj je zajednicki naziv za dve vrste evropskih ptica pevacica:Luscinia megarhynchos-mali slavuj i Luscinia luscinia-Veliki slavuj
One se ne razlikuju mnogo po velicini tela ili telesnoj masi nego po tome sto veliki slavuj ima nesto duza krila.Ove dve vrste se mogu zato po izgledu razlikovati samo ako se drze u ruci i zagleda im se perje,a za to imaju prilike samo zvanicni prstenovaci ptica.Pesma ove dve vrste se ,medjutim dosta razlikuje.Slavuji imaju neugledno smedje perje (odozdo nesto svetlije nego sa gornje strane) pa ih je tesko primetiti u gustisu u kome zive.Gnezdo slavuja se nalazi uglavnom na samom tlu a mnogo redje na niskoj vegetaciji.sastoji se od neuredne gomile lisca i drugog biljnog materijala,a cesto je skriveno ispod kupina kopriva i drugih bodljikavih biljaka.Slavujcici se iz jaja izlegu goli i slepi ali brzo rastu i dobijaju perje pa za par nedelje vec mogu da lete.Slavuj se hrani sitnim insektima i paucima a ponekad i drugim beskicmenjacima.Obicno se misli da slavuj peva samo nocu ali ukoliko ga ne uznemiravaju cesto peva i danju.Najcesce sedi pri tom u nekom zbunu gde je skoro nevidljiv zbog neupadljivog perja.Slavuj je "knjiski" primer ptice selice.Svi slavuji zimu provode u Africi a kod nas dolaze u aprilu mesecu.Slavuj peva samo u prolece a negde u junu lagano prestaje sa pesmom pa u avgustu moze da izgleda kako su vec otisli na jug.Medjutim oni su tada tu samo tihi i neprimetni.U Srbiji se gnezdi samo mali slavuj a veliki slavuj se moze naci samo za vreme seobe.On se gnezdi u severnim delovima Evrope a zimu provodi u razlicitim delovima Afrike.
O p s t i o p i s:Malog slavuja koji je jos iz davnih vremena dobro poznat,mozemo da opisemo sa svega nekoliko reci.Perjwe mu je na gornjem delu tela rdjastocrvenkastosivo na donjoj strani svetlozuckadstosivo,krila su mu iznutra tamnosmedja,repna pera rdjastosmedjecrvena.Oci su mu crvenkastosmedje a kljun i noge crvenkastosivkastosmedje.Perje mladih ptica ima na smedjesivoj podlozi crvenkaste mrlje.Slavuj je dugacak 17cm a raspon krila iznosi mu 23 santimetra.Zenka je neznatno manja od muzjaka.Veliki slavuj je krupniji i snazniji od maloga ali mu je vrlo slican. Najvaznije razlike izmedju niih su mnogo kraca krila a a gornji deo grudi posut je mrljama.Veliki slavuj je dugacak 19 cm a raspon krila iznosi mu otprilike 28 santimetara.
S t a n i s t e:Slavuj zivi kao gnezdarica pocevsi od Velike Britanije preko cele zapadne srednje i juzne Evrope a nalazimo ga na prikladnim mestima cesto u srednjoj i juznoj Nemackoj.Isto tako brojan je i u Madjarskoj,Srbiji,Hrvatskoj,Austriji,Ceskoj,Moravskoj i na sva tri juzna evropska poluostrva ali izgleda da podrucje gnezdenja ne prosiruje daleko prema istoku i jugu.Slavuj voli ravnicu ali ne izbegava ni brdovita podrucja uz predpostavku da u njima ima dovoljno lisnatog drveca i grmlja.Najomiljenija mesta za njega su lisnate sume sa mnogo prizemnih biljaka a jos vise voli grmlje ispresecano potocima i jarcima,obale velikih voda i vrtove u kojima ima gustog grmlja.Tu zivi par pored para svaki u tacno odredjenom podrucju koje slavuji strogo cuvaju i hrabro brane od svih uljeza.Na svim mestima koja odgovaraju njihovim potrebama ima ih uvek mnogo ali u severnoj Evropi ipak manje nego u juznoj.Covek se prosto zapanji zbog broja slavuja koji zive u istom predelu ili vrtu.Ne preteruju oni koji tvrde da u Spaniji,naprimer,svaka ziva ograda ili svaki grm sakriva po par slavuja.Proletnje jutro na Monseratu vecernja setnja po bedemima Alhambre mora ostati nezaboravno svakome ko zna da slusa..Istodobno cujes po stotinu slavuja odjednom da peva svugde odjekuje ista pesma.Citava velika zelena Siera Morena mozemo smatrati kao jedan jedini slavujev vrt a takvih brda ima mnogo.
R a s p r o s t r a nj e n o s t:Podrucje rasprostranjenja velikog slavuja granici se sa severa i istoka sa podrucjem malog slavuja.Veliki slavuj je jedini slavuj koji zivi u Danskoj,Skandinaviji i u citavoj severnoj i srednjoj Rusiji.Oba slavuja sele se preko zime u srednju i zapadnu Afriku a veliki slavuj verovatno i u juzne krajeve Azije.
I s h r a n a:Tesko nam je da shvatimo kako je moguce da mali komadic zemlje,moze da ishrani dve ptice sa toliko dobrim apetitom i njihovo mnogobrojno potomstvo.Hrana koja im je potrebna su uglavnom crvi i gliste.
S l i c n o s t v e l i k o g i m a l o g s l a v u j a:Nacin zivota velikog i malog slavuja u glavnim crtama tako se slaze da je dovoljno da opisemo zivot jedne od ove dve vrste sto cu uciniti tako,opisujuci na prvom mestu malog slavuja.Tamo gde ova neuporedivi pevac uziva covekovu zastitu naseljava se neposredno uz njegovu kucu i ne ispoljava ni najmanji strah vec bismo pre mogli reci da je drzak pa lako mozemo da ga posmatramo kako zivi i sta radi.Ovaj slavuj ponasa se promisljeno i ozbiljno veli Nauman cijim se do danas nenadmasenim pa cak ni ne dostignutim opisom i ja sluzim.Svi njegovi pokreti kao da su promisljeni i puni dostojanstva.Drzanje mu odaje ponos pa ga ta osobina u neku ruku uzdize iznad svih domacih pevaca.Slavuj svojim pokretima kao da zeli da opokaze kako zna da jedino on uziva ovu slavu.Prema coveku ispoljava veliko poverenje,rado stanuuje u njegovoj blizini i odlikuje se mirnim i tihim ponasanjem.Prema ostalim pticama jako je miroljubiv pa retko mozemo videti da se sa njima prepire.Slavuja obicno nalazimo gde sedi nisko iznad zemlje na grancici,prilicno uspravljen,uzdigacsi rep,a krila tako duboko spusti da njihovi vrhovi dosezu ispod korena repa.Po granama retko skakuce,a ako to cini,onda skace velikim skokovima.Na zemlji se drzi visoko uspravljen i skace,uzdignuvsi rep,krupnim skokovima kako Nauman veli,ponosno,uvek na mahovekoje prekida u trenucima mirovanja.Ako bilo sta skrene njegovu paznju,slavuj naglo i snazno trza repom prema gore.Taj pokret izvodi u svakoj prilici.Leti brzo i lako u lukovima pomocu kojih se spusta i uzdize dok na malim prostorima leprsa i leti nesigurnoIpak leti obicno samo na krace udaljenosti,od grma do grma a nikada iznad golog prostora.Da slavuj zna i vrlo brzo da leti opazicemo ako dva ljubomorna muzjaka progone jedan drugog u borbi oko zenke.Zenku mami slavuj jasnim i razvucenim glasom -viid- i kome obicno dodaje resko -karr-.Ako je uplasen nekoliko puta redom ponavlja -viid- a samo jednom -karr-.Ako se ljuti,javlja se neugodnim -re- a ako se oseca prijatno,dubokim i zvonkim -tak- .Mladi zovu iz pocetka -fiid- a kasnije -kroek-.Samo se po sebi razume da svi ovi glasovi sa raznim naglaskom koje nase uvo vwecinom ne primecuje dobijaju razno znacenje.Pevanje po kome je slavuj vise od bilo koje druge ptice stekao nase simpatije pa po zvucnosti i bogatstvu melodija nadmasava sve ostale ptice,prema Naumanovim recima da je tako lepo i narocito u njemu vlada takvo bogatstvo tonova tako prijatne promene i tako zanosna harmonija kakvu ne nalazimo u pevanju nijedne druge ptice.Upravo sa neopisivom ljupkoscu izmenjuju se strofe blagog curlika sa gromkim strofama,tuzne sa radosnim,zanosne sa uzbudjenim.Dok jedna strofa pocinje blago pa malo-pomalo postaje sve jaca i zavrsava se zamiruci u drugoj strofi slavuj peva naglo tvrdo i vrlo ukusno a melanholicni tonovi koje bismo mogli da uporedimo sa cistim zvucima frule blago se pretapaju radosnije.Pauze izmedju strofa pojacavaju delovanje ove carobne melodije a umeren tempo u njima savrseno je prikladan da potpuno uzivamo u ovoj lepoti.Cas moramo da se cudimo raznovrsnosti ovih carobnih zvukova,cas njhovom bogatstvu i izvanrednoj snazi pa nam izgleda pravo cudo da ovako mala ptica moze da ima tako snazan glas i da u ovim misicima grla moze da lezi tako velika snaga.Zaista slavuj neke svoje strofe peva tako snazno da od njihovog prodornog zvuka coveka zabole usi,ako mu je slavuj sasvim blizu.Slavujeva pesma obuhvata od 20 do 24 raznih strofa pa tek onda mozemo reci da je dobra.Mnogi pevaci medjutim imaju manji broj strofa.Na slavujevu pesmu mnogo utice i sredina u kojoj se nalazi a posto stariji slavuji uce pevanju mladje koji zive u istom kraju, mozemo objasniti zasto u jednom gradu pevaju gotovo samo dobri pevaci,a u drugom samo manje dobri.Stariji muzjaci redovno pevaju bolje od mladjih jer i ptice moraju da nauce ovu plemenitu vestinu.Pojedini slavuji uglavnom pevaju samo nocu,a drugi gotovo jedino danju.
R a z m n o z a v a nj e:U toku prvog ljubavnog zanosa pre nego sto zenka snese jaja,cujemo divno pevanje preko cele noci.Kasnije nocu su tisi jer je pevac kako izgleda nasao vise mira i opet presao na svoj uobicajeni nacin zivotaVeliki slavuj ne pusta glas u obliku -viid-karr- nego -glok-arr-.Karakteristika njegovog pevanja jesu dublji tonovi i laganije pevanje prekinuto duzim pauzama izmedju strofa a jace je i gromkije od pevanja malog slavuja,ali zato veliki slavuj zna manje strofa.Ali uprkos toga njegovo pevanje je isto tako lepo i cenjeno kao i pevanje malog slavuja.Slavuj se pojavljuje kod nas u poslednjoj polovini meseca aprila vec prema atmosferskim prilikama,malo ranije ili kasnije,otprilike u ono vreme kad trnjine pocnu da zelene.Slavuj putuje nocu.Muzjaci stizu prvi a zenke malo kasnije.Ponekad ih rano izjutra vidimo kako se naglo spustaju iz visine i sakrivaju u zbunju pa u njemu provode ceo dan.Obicno ih opazamo tek kada pocnu sa pevanjem.Svaki od njih trazi isti deo sume isti vrt, isti grm u kome je ziveo proslog leta.Mladi muzjaci nastoje da se nasele u blizini onog mesta na kome im je bila kolevka.Cim je srecno stigao u domovinu,slavuj pocinje da peva.U toku prvih noci posle povratka odjekuje citav kraj od pevanja.Verovatno slavuj zeli svojoj supruzi koja leti negde visoko da u nocnoj tami da znak ili nastoji da osvoji jos neko slobodno srce.Parovi se ne spajaju bez borbe i briga jer svaki muzjak koji jos nije nasao m zenku pokusava drugom slavuju da otme zenu ili verenicu.Protivnici besno progone jedan drugog glasno cvrkucu i progone se kroz grmlje uzdizuci se do vrhova drveca pa opet spustajuci se na zemlju.Snazno napadaju jedan drugog sve dok jedan ne ostane pobednik verovatno zadrzi ili stekne zenku.Nocne sate,rano ujutru i kasno uvece posvecuju muzjaci pevanju a zenke ih slusaju.Sve ostalo vreme je ispunjeno brizi za svakidasnji hleb.Njoj se ubrzo pridruzuje briga za decju kolevku.Slavuji odmah pocinju da grade gnezdo i ubrzo ga zavrsavaju.Nije to nikakvo umetnicko delo.Podlogu uglavnom sacinjava gomila suvog hrastovog lisca.Suve travke i stabljike listovi trave ili sasa cine zidove udubljenja koje slavuj oblozi finim korencicima ili travkama a i konjskom dlakom ili biljnom vunicom.Gnezdo obe vrste slavuja nalazi se redovno na zemlji ili malo iznad zemlje,u supljini u zemlji,medju mladim izdancima nekog oborenog stabla ili uz panj u cestaru,ili busen trave.Cim je broj jaja u gnezdu potpun i zenka pocne da lezi na njima,muzjak menja svoje ponasanje.Podmladak trazi i njegovu pomoc.Bar na nekoliko sati,oko podne,mora da zameni zenku u lezanju na jajima pa vec zato ima manje vremena za pevanje.Peva doduse i sada da obraduje zenku ali peva vecinom samo danju a preko noci vrlo retko.Brizljivo cuva gnezdo i brine se da zenka,lezi na njemu.Mlade hrane raznim insektima i crvima pa ovi brzo rastu i izlaze iz gnezda pre nego sto znaju da leprsaju sa grancice na grancicu.U drustvu roditelja ostanu dok ne prodje prvo mitarenje.Uskoro,posto udju u veliki svet,pocinju mladi muzjaci da oprobaju svoje grlo i pevaju.Ova prva pesma nije ni malo slicna pevanju njihovog oca.
O d n o s s a d r u g i m z i v o t i nj a m a:Prema neoprijateljima slavuj se ponasa dosta plasljivo jer se boji za svoj porod a s druge strane u prilikama opasnosti vrlo je hrabar pa je gotovo potresno kako se izlaze opasnosti.
Z a n i m lj i v o s t i:Ucitelj odmah zacuti cim ucenici pocnu da mucaju.Poznato je da stari slavuji uskoro prestaju da pevaju pa mladi pevaci uce svoju pwesmu tek iduceg proleca.Njihove pesme su na pocetku tihe i seprtljave ali kada se u njima probudi ljubav pocinju i oni da razumevaju ovu divnu vestinu u kojoj kasnije postaju pravi majstori.Zbog mnogih neprijatelja koji progone slavuje,a pogotovo njihove mlade svaki razboriti covek izvrsava samo svoju duznost ako ovom plemenitom pevacu pruzi i sacuva potrebno mesto na kome moze da zivi bar donekle zasticen.kako nam savetuje zasluzni Lenc,trebalo bi u vecim vrtovima zasaditi guste grmove od ogrozda i u njima ostaviti lisce koje ujesen otpadne.Slavuj ce ubrzo da potrazi takva mesta jer odgovaraju njegovim zahtevima.Gusto grmlje ga stiti,a u otpalom liscu skupljaju se crvi i insekti dok se nerpijatelj odaje suskajuci po liscu.Vise od cetvoronoznih i krilatih razbojnika treba slavuje da cuvamo od pokvarenih ljudi,narocito od hvataca od zanata, i da sprecimo njihov prljavi posao.Iako su ovi neuporedivi pevaci jako pametni ipak se ni malo ne plase zamki,omci i mreza mozemo da ih uhvatimo i najjednostavnijom spravom za hvatanje a onda prozivljavaju svu patnju robovanja.Stari slavuj uhvacen posto se vec jednom pario redovno ugine i pri najboljoj nezi a mladi uhvacenii pre parenja podnose zarobljenistvo samo ako im pruzimo najbolju negu.Ranije su ljubitelji ptica drzali slavuje ali zato je potrebno odredjeno strucno znanje.Ko god moze da slusa slavuja gde mu peva u vrtu ispred prozora,ne treba da ih drzi u kavezu.Ako je medjutim svojim pozivom vezan uz uzanyu sobu i nema prilike napolju pod vedrim nebom da cuje tog divnog pevaaca,ko oseca da ga za slavuja veze prava ljubav,taj neka mirno i dalje neguje svoje slavuje.

MALI SLAVUJ
SLAVUJ Malislavujh



VELIKI SLAVUJ
SLAVUJ Velikislavuj

pufnica
pufnica

Broj poruka : 263
Reputation : 20
Datum upisa : 25.05.2012
Godina : 32
Lokacija : Titel

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu