Zelenokrila Ara

Zelenokrila Ara
(Ara chloroptera)



Zelenokrila ara rasprostranjenost: istočna Panama i severozapadna Kolumbija, istočno od Anda od istočne Kolumbije i Venecuele i južno preko Ekvadora, Perua, Gvajana, Surinama i Francuske Gvajane do Brazilskih provincija Parana i Mato Grosoa, severne i istočne Bolivije, Paragvaja i Argentinske pokrajine Formosa.

Stanište: Zelenokrila ara naseljava zone tropskih šuma do 450 metara (1500 stopa), povremeno 1.400 m (4.700 stopa).

Status: Društveni u oblastima sa primarnim šumama, međutim uglavnom manji od Plavog i Žutog Makaoa (Ara ararauna) ili Skarlet Macaw (Ara Macao), već je nestao sa ekstenzivnih delova distributivne oblasti; glavni uzroci uništenja staništa, trgovina i lov.

Navike: Zelenokrila ara je papagaj obično viđen u parovima ili malim porodičnim grupama, ređe u malim jatima od 6 do 12 ptica; većim skupovima pojavljuju tokom hranjenja i naročito glinenim bedemima, ponekad se tamo mogu videti i više od 100 ptica; parovi se lako uočavaju u grupi; često viđen sa Plavim i Žutim Makaom (Ararauna ara) i Skarlet Macaus (Ara Macao) tokom ishrane na drveću i glinim bedemima; tamo su veoma oprezni čeka dok se grabljivice ne udalje; uglavnom se čuju samo unutar šuma, teško se uočavaju u lišću; vrlo je tih, njegovo prisustvo je uočljivo samo kad mu ispadne voće; kada je ugrožen leti daleko, glasno piskajući, prilično je stidljiv, brz i direktan let; karakterišu ga redovni snažni udarci krila, poziv grubo skričanje ili kroktanje.

Prirodna ishrana: Zelenokrila ara u ishrani koristi zrelo i nezrelo voće, orasi, semenje, voće i povrće, jestivi delovi vegetacije na stablima, kljunom može da polomi veoma tvrde orahe, praktično svaki dan ujutru i srednjim popodnevnim satima leti na glinene bedeme gde se hrane mineralima zemljišta koji neutrališu toksine koje sadrže zelena voća.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja između novembra i početka maja; gnezdi se u živim i trulim palmama, povremeno koristi rupe i duboke pukotine na krečnjačkim liticama; parovi se očigledno ne pare svake godine, niska stopa reprodukcije, broj gnezda sa jajima ili mladima se smanjuje zbog predatora, visoke vode ili bolesti, obično polaže od 1 do 3 jaja. Zelenokrila ara nosi 2 jaja, vreme inkubacija od 26 do 28 dana; period perjanja od 90 do 100 dana, mladi ostaju sa roditeljima neko vreme posle perjanja; dimenzije jaje 50,0 x 35,4 mm.

Zelenokrila ara može da bite bučan, ali ne tako živ kao i druge velike makao vrste, tek uvežene ptice su u početku rezervisane, ali ubrzo se naviknu na vlasnika, redovno im obezbediti zalihe debelih grana i panjeve jer je dobar žvakač; izdržljiv kada se jednom aklimatizuje; mogu se držati sa drugi makaoima van perioda parenja, a u vreme parenja sa manjim papagaja; leti često uživa u kupanju ili u oprašivanju.

Smeštaj: u kavezu najmanje 8 x 3 x 2 m sa zaštitnom ogradom 3 x 2 x 2 m , neophodna metalna struktura sa jakom mrežom; minimalna temperatura 10 °C ( 50 °F).

Hrana: povrće i voće (kruške, jabuke, šljive, banane, krastavac, poluzreo kukuruz, šargarepa, šipak, bobice bazge), male količine oraha, kikirikija i brazilskih oraha, mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, žita, zobi, semena trava za kanarince i razna prosa; natopljena hrana za golubove; zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd); redovni vitaminski dodatci, beli hleb i hrana od jaja za uzgoj, uživa u palenti i keksu.

Parenje: često se postiže, mada mnogo manje od Plavog i Žutog Makaoa ili Skarlet Macaus, moguće je da je izbirljivijii od Green-wing Macaws u vrsti smeštaja i kutije za gnezdo; parenje počinje u aprilu, pokazuju povećanu agresivnost kod odraslih; mogu napasti vlasnika; leglo 1 do 3 jaja, često nisu sva jaja plodna, ukoliko se ne ometaju tokom parenja veoma su tihi; vreme inkubacije 25 do 27 dana; period perjanja 12 nedelja, mora se voditi računa o inspekciji gnezda; treba to obavljati dok odrasli nisu u gnezdu; inače uznemireni roditelji mogu da oštetete jaja ili povredite mladunce, mladi treba da ostane sa roditeljima neko vreme posle perjanja; treba im obezbediti kutije za gnezdo sa debelim zidovima 55 x 70 x 100 cm, prečnik rupe ulaza 22 cm (8,5 inča), položaj kutije za gnezdo mora biti takav da dozvoljava inspekciju sa spoljašnje strane kaveza.

Kada spomenemo Ara papagaje, sve nas vodi asocijacija na papagaja iz romana i filmova o Robinzonu Krusou. Međutim, kao i kod najvećeg broja svih vrsta papagaja, tako je i ova vrsta podeljena u nekoliko porodica, i to:

a) ANADORHYNCHUS- porodica plavih Ara koja sadrži tri vrste papagaja, i to: morsko plava Ara, hijacint-velika plava Ara i mala plava Ara;

CYANOPSITTA- u ovoj prostoriji postoji samo jedna vrsta a to je Spix Arakoja je i najugroženija vrsta jer se pretpostavlja da u prirodi postoji samo još jedan mužjak;

c) ARA- ova porodica ima najviše vrsta, ukupno 16 (4 vrste su izumrle) sa nekoliko podvrsta, a od svih Ara, papagaji iz ove porodice razlikuju se kako po veličini tako i po raznolikošću kolorita;

d) DIOPSITTACA- ova porodica ima smao jednu vrstu a to je patuljasta plavočela Ara, koja ima samo dve podvrste.

Kada je u pitanju veličina, ikao je reč o najvećim papagajima, i ona varira od patuljaste plavočele Are koja je dugačka 30cm, do hijacintne ili tamnocrvene Are koje dostižu veličinu čak i preko jednog metra. Međutim, ako izuzmemo ove ekstremne vrste, sve ostale vrste rastu između 50-80cm. Neke zajedničke karakteristike za sve vrste su: ptice krupnog tela, veoma koloritnog perja, dugog i šiljatog repa. Obrazi su neoperjani iako ih najčešće krase nakoliko redova sitnog i veoma finog perja. Društvene su ptice i sklone lakom pripitomljavanju. Prirodna staništa su im zemlje južno-američkog kontinenta i to predeli sa veoma gustim i visokim šumama, tj, džungle. Kada je reč o tamnocrvenoj zelenokriloj makao Ari, moramo imati u vidu da govorimo o najvećoj vrsti papagaja koja dostiže veličinu od 90 do 110cm. U prirodi naseljavaju oblasti kišnih šuma istočne Paname, Kolumbije, Venecuele, Brazila, severnu i istočnu Boliviju, Paragvaj i severno-istočnu Argentinu, sve do 2000 metara nadmorske visine. Gnezde se visoko iznad zemlje u šupljem drveću, a jaja polažu u proleće, pre kišne sezone. Često se dešava da domoroci- Indijanci vade mlade iz gnezda i pripitomljavaju ih. U adekvatnim uslovima i pri pravilnoj ishrani žive između 60 i 80 godina. S obzirom na dugovečnost, mogu da nauče da oponašaju govor, razne melodije i mnoštvo zvukova.
Osnovna boja je tamno crvena, dok su ramena zelena. Donji deo leđa i trtica su plave boje. Obrazina im je bela sa crvenim persima. Dužina jednog krila dostiže 41cm. Mala, srednja i unutrašnja letna pera su spolja zelene boje, a sa unutrašnje strane plava. Dužina repa varira od 44 do 53cm, a on je sa gornje strane plav, a sa donje crven. Iris je svetlo žut. Kljun ratse i do 10cm, a njegov gornji deo je rožnate a sa donje strane sivo-crne boje. Noge su tamno sive sa crnim noktima. Ova vrsta Ara nema podvrste, a kao i sve druge vrste nema ni mutacija.

Za potencijalne uzgajivače, par zelenokrilih makao Ara može se držati napolju, u velikom kavezu napravljenom od jake žice sa obaveznim zimskim skloništem. Pticama je potrebna konstantna količina svežih grančica za grickanje. Za gnezdo bi im trebalo dati veliko šuplje deblo ili veliko drveno bure. Ženka ileže 2 jajeta veličine 50 x36mm i leži na njima oko 4 nedelje. Tokom perioda inkubacije, relativna vlažnost vazduha mora biti oko 85%. Da bi se ovo postiglo i strugotina i treset kojise stavljaju na dno, moraju se vlažiti, a kako je to često nedovoljno, ispod gnezda treba okačiti veću posudu sa vodom čije će isparavanje omogućiti potrebnu vlažnost za izleganje mladih. Tokom odgoja mladih, ptice treba hraniti smešom koja se pravi od šoljice pšeničnog griza, dva žumanceta i dve supene kašike mleka u prahu. Sastojci se skuvaju pa se u šest delova ove smeše dodaje jedan deo banane i jedn deo gruševine pomešano sa polu zrelom pšenicom, kukuruznim klicama , vitaminima i mineralima. Mladunce hrane oba roditelja, sami počinju da konzumiraju hranu nakon 3 meseca.

Imajući sve ovo u vidu, kompleksnost pri parenju i othranjivanju mladih ptica, ni malo ne iznenađuje njihova visoka cena. Ako se mladi ručno hrane, što umnogome otežava njihov rast i podizanje, jer im treba na svaka 3 sata ptem creva, a kasnije špricem, ubacivati hranu u voljku, zagrejanu na 42 0 C, kolika je i temperatura majčine hrane, što ni malo nije lako ni jednostavno, onda nije čudo što su ovakvi primerci još znatno skuplji, imajući u vidu i dodatnu hranu za podizanje mladih, koja je takođe jako skupa.

Međutim, ovakve ptice su odmah pitome, dolaze na rame i ruku, jedu iz usta, što je posve razumljivo jer su im roditelji zapravo ljudi-odgajivači.

Mužjak i ženka imaju isti koloritet, ali glava i kljun su veći kod mužjaka, što se može primetiti kod već odraslih, starijih, polno zrelih ptica. Mlade ptice imaju kraći rep, donji deo kljuna i njegovi gornji delovi su bledo sivi u osnovi, a iris je braon boje.

Kao kućni ljubimac obično se drži jedna jedinka, s obzirom da je to najbolji način da se pripitomi i podučava tek uzeta ptica. Dobro pripitomljena ptica se moše držati na stalku u sobi, a tokom leta u dvorištu. Papagaj će izabrati svoju omiljenu osobu, jer kao ličnost preferiraće samo jednu čiji mu se glas ili lik najviše dopadnu i njoj će dozvoljavati razne torture, dok ostalima neće. NARAVNO, OVO SE NE ODNOSI NA RUČNO HRANJENU PTICU.

Hrane se zrnevljem suncokreta, ovsa, prosa, svetlog semena,američkog sirka, sirka šećerca, konoplje, voćem, povrćem i zelenišom. U prirodi palmino voće im je omiljena hrana, a i mi im možemo priuštiti banane, kivi, ananas, pomorandžu itd.

S obzirom na veličinu, veoma se nespretno kreće po zemlji, dok je na grani u svom ambijentu. Veoma su dobri letači, tako da u prirodnim staništima prelete i po par stotina kilometara u potrazi za glinom koju konzumiraju u ranim jutarnjim časovima, kako bi eliminisali nepoželjne toksine unešeneu organizam putem konzumiranja pojedinih vrsta nezrelog voća, a koje ih u tom stadijumu zrelosti poseduju.
Na kraju krajeva, kao što i sami vidite na slajdovima, reč je o jednoj najatraktivnijoj vrsti papagaja, koja će bez sumnje, imajući u vidu životni vek, postati sastavni deo vaše porodice, večito dete uvek spremno za igru i komunikaciju, ali se pri tom ne sme zaboraviti da papagaj nije igračka, da ne trpi maltretiranja, glasne povike i brze i nagle pokrete, jer SVAKI PAPAGAJ JE LIČNOST a ne samo ptica, on je odan, privržen i komunikativan, drugim rečima PAS U PERJU.

Ljudi, koliko kosta ova zelenokrila ara?
I gde je mogu naci?
Gde je najkvalitetniji izbor ove ptice,a da je u Beogradu?
Hvala unapred.

Pozdrav i dobrodosla na forum.
Cena ovih ara se krece od 1000e pa navise.Imas lepih primeraka u Jagodini kod jednog coveka,ne znam da li ima za prodaju...zaboravio sam mu ime inace ima firmu 'Kica trejd' koja se nalazi na periferiji Jagodine gde su mu i papagaji!

Are bi trebao da ima Goran iz Jagodine
Ivan iz Lazarevca

brojeve ti saljem u PM(ne znam dali je zabranjeno preko foruma)Dorodosao na forum

Da,Goran Milosavljevic iz Jagodine..sad sam se setio

Zanima me cene malih ara ararauna ili zelenokrilih ara koje su rucno hranjene,ali sto manje da su!? Hvala unapred