Ara papagaji

**zivojin tatin** Sub 05 Jun 2010, 12:17

Uploaded with ImageShack.usVekovima su ovi najveći papagaji bili držani zbog prestiža, a najčešće su bili ukras kraljevskih i plemićkih palata. Nažalost, ni danas nisu prestale da budu statusni simbol i objekti za pokazivanje i dokazivanje stečenog bogatstva. Možda najpoznatija ljubiteljka ovih papagaja je bila austrougarska carica Elizabeta II, koja je udajom za prestolonaslednika u Beč donela oko 50 tih papagaja. Jedina je u Evropi imala kolekciju svih vrsta ara-od patuljaste Are severe do gorostasne Hyacinte are.
Prve are su stigle u Evropu odmah nakon otkrića Amerike, a bile su pokazatelj bogatstva novog sveta. Danas im je broj stalno u opadanju zbog izlova ali I rušenja njihovih šumskih staništa te pretvaranja tropskih šuma u obradive površine. Zakonom o CITES-u obuhvaćene su sve vrste.

Modrožuta ara (ara ararauna)veličina: 86 centimetara
Iako živi u raštrkanim jatima i danas je brojna u središnjim delovima Brazila, Panami i zapadnim delovima Venecuele, a zbog nelegalnog izlova retka je u Ekvadoru i Peruu.
Mužjak i ženka imaju žute grudi, stomak i delove glave. Plavo im perje na čelu ima jak zeleni odsjaj, na leđima i krilima perje je plavo, a deo obraza i grla crne boje. Podrepak je plav, dugi rep je prljavožute boje. Krupan je kljun crne boje, a obrazi i deo lica pokriveni su belom naboranom kožom. Na kožnom su licu male crte crnog perja koje počinje kod korena kljuna, a završava se na sredini lica i spaja se s crnim perjem na obrazima.

Nobilis ara (ara nobilis) veličina: 30 centimetara
Ovo je najmanji patuljasti predstavnik iz roda ara. I danas u velikom broju nastanjuje istočne delove Južne Amerike, a najbrojnija je u Venecueli, Brazilu i Boliviji, dok je peruanska podvrsta dosta proređena zbog nestanka šuma.
Mužjak i ženka su svetlije zelene boje, a podrepak im je nešto tamniji. Perje ispod krila je u početku crveno, a potom su letna pera žućkasto naznačena. Sa spoljašnje strane na vrhu krila manje je polje crvenog perja, a čelo i vrh glave imaju plavkasti odsjaj. Kljun je crne boje, a kožno je lice belo sa samo malo naznačenim crtama tamnog perja.
Mladi su papagaji tamnije obojeni s malim ili bez naznaka crvenog perja na krilima, a oči su im tamno sive. Žive samo nešto više od 30 godina.

Papagaji are kao kućni ljubimci
Prvo i osnovno što mora znati svaki novi vlasnik ara je da se oglašavaju vrlo glasnim i jakim krikom koji može smetati ukućanima. Velike are se obično oglašavaju samo nekoliko puta dnevno, a kad su pitome, neretko zaboravljaju svoje prirodno oglašavanje.
Velike, kao i patuljaste are treba smestiti u prostrane sobne volijere u kojima se mogu slobodno kretati. Svim vrstama je potrebna metalna stajalica za velike papagaje na kojoj ima osećaj slobode jer im je to nužno za psihičku stabilnost. Neadekvatno smeštene are postaju apatične ili češće agresivne te su sklone patološkom čupanju perja. Tokom zime moraju boraviti u dobro zagrejanom prostoru. Kupaju se tokom cele godine te im je potrebno nabaviti veliku plitku posudu u kojoj se mogu cele namočiti.
Pripitome se dosta brzo i dobro te u stabilnim porodicama postaju pernati ukućani. Prvo ih vreme treba navikavati na štap, a ne na ruku jer znaju velikim kljunom udariti ili ugristi te mogu naneti i veće ozlede. Inteligentne su i druželjubive pa traže društvo čoveka. Mogu se naviknuti na ostale kućne ljubimce, ali retko na mačke, pa treba pripaziti na mačku, a ne na papagaja. Psa se uglavnom ne boje, pogotovo velikih vrsta i s njima se čak i sprijatelje. Velika su zlopamtila te kad im neko učini nešto nažao, uvek, pa ponekad i godinama, goropadno reaguju na tu osobu. Inače su nežne i pažljive, ali traže dosta pažnje i ljubavi te su neretko ljubomorne na druge kućne ljubimce.
Sve reči koje nauče izgovaraju glasno i razgovetno i povezuju ih u manje zahtevne nesmislene rečenice. Iako im fond reči nije velik, neretko nauče 30 do40 reči. Zviždukanje uče nešto teže, ali kad nauče određenu melodiju, ponavljaju je glasno i precizno tačno. Mogu se dresirati i naučiti nekim lakšim trikovima poput dodavanja lopte, a upornim radom nauče voziti mali bicikl te slagati likove na predviđena mesta.
Ishrana im se temelji na semenskoj mešavini za velike papagaje koja sadrži kikiriki, orahe, lešnike i beli suncokret. Paleta dopunske hrane mora biti raznovrsna i obilna, a voće im treba činiti 25% dnevne prehrane. Povrće i zeleniš im je isto tako važan deo svakodnevnog jelovnika. S poslasticama, pogotovo onim fabrički pripremljenim ne treba preterivati jer su sklone debljanju zbog smanjenog kretanja.

Uzgoj papagaja ara
Uzgoj ara je težak i dugotrajan zadatak jer iako su polno zrele već tokom druge godine, retko se odlućuju na podizanje mladunaca pre pete ili šeste godine.
Ženke većih vrsta obično snesu dva, a vrlo retko tri jaja na kojima sede same, dok im se mužjaci samo tokom noći pridružuju u gnezdu, ali ne leže na jajima. Mladi se izlegu nakon 26 do 27 dana, a izleću iz gnezda nakon 60 do 70 dana. Roditelji ih hrane i čuvaju još mesec do dva.
Kod patuljastih vrsta ženka snese 2 do 4 jajeta, a mladi se izlegu nakon 25 dana a izleću iz gnezda nakon 35 do 40 dana, roditelji ih hrane još tridesetak dana te se odvajaju.