Zelena Rozela (Platycercus caledonicus)

Zelena Rozela
(Platycercus caledonicus)

Prirodno stanište zelene rozele, ili Tasmanijske rozele (Platycercus caledonicus), je Tasmanija. Mužjak i ženka su isto obojeni, preovlađuju crna, žuta i zelena, sa crvenom bojom oko kljuna i plavim obrazima. Neke ženke imaju crveno, ili narandžasto sa prednje strane vrata (ne sve ženke). Prosečna dužina odrasle ptice je 37 santimetara.
Napomene za odgajivače:

- preporuka za smeštaj: Najbolje je smestiti zelene rozele u velikoj volijeri, da bi se ptica osećala komotno, i da bi mogla da vežba što sprečava da se ptica udeblja. Kada se drži u toplijim krajevima, vrućina može i da joj smeta, po malo čudno za Australijsku pticu, ako mene pitate. Ukoliko se primete znaci stresa od vrućine, treba obezbediti hladovinu za zelenu rozelu. Preporučuje se volijera od 5 metara dužine i jednog metra širine. To daje dovoljno prostora da ptica leti i da održava kondiciju, samim tim i dobro zdravlje. Takodje se preporučuje da je krov skroz pokriven, i da se u toplijim krajevima, tokom leta obezbedi hladovina. Iako zelena rozela zahteva više hladovine nego drugi papagaji, ipak joj treba i dovoljno sunčeve svetlosti da bi bila u formi i održala dobro zdravlje. Po prirodi su dosta agresivne, te se preporučuje držanje jednog para po volijeri. Dužina volijere ne bi trebala biti manja od 3 metra, to se uzima kao neki minimum, poželjno je da bude 5 metara.

- ishrana: u divljini se hrane povrćem, bobicama i cvetićima. Nekada hoće da pojedu i semenke trave, nektar, insekte ili larve istih. Takođe su se adaptirale da uključe u ishranu i voće sa farmi, zbog čega baš i nisu omiljene kod lokalnih farmera.
Yelene rozele imaju tendencije ka gojenju, te davanje nekih masnijih semenki kao što je suncokret treba kontrolisati. Osnovna hrana joj je kvalitetna mešavina za tigrice ili kanarince uz dodatak suncokreta i šafranike. Dobar deo porcije treba da čini razno voće i povrće da bi se izbeglo da se ptica udeblja. Takođe im se može davati smočeno ili proklijalo seme. Neke zelene rozele će hteti da jedu crve brašnare, i treba im davati, to je odličan izvor lako svarljivih proteina, koji su posebno korisni u toku sezone parenja.

- gnezdo: evo preporuka za veličinu gnezda za zelene rozele, dubina 40-60 santimetara, osnova kockastog oblika sa ivicama 25-27 santimetara, prečnik rupe za ulazak u gnezdo 7.5 santimetara. Dobro mesto za postavljanje gnezda je visoko, ali ne previše da se ne bi previše zagrevalo, ako je vreme toplije, kućica ne sme biti direktno izložena suncu. Na dnu se može staviti malo piljevine. Ako imate panj, postavite ga, to će pre izabrati nego kućicu. Zavirivanje u kućicu se uglavnom ne toleriše. Sa unutrašnje strane gnezda se stavljaju merdevinice da mogu lako da sidju do dna. Još da ne zaboravim za poziciju ulazne rupe za ptice, treba biti postavljena na nekih 10 santimetara od vrha kućice ili panja.

- razmnožavanje: Obično bude jedno, retko i dva legla godišnje. Jaja su bele boje i u proseku ih ima 4 ili 5 po leglu. Period inkubacije je 19 do 21 dan. Mladi su operjali nakon 5 nedelja, a samostalni su 2 ili 3 nedelje posle toga, po nekada je potrebno i cele 4 nedelje. Mlade ptice treba odvojiti čim se utvrdi da su nezavisne, pošto su roditelji zelene rozele dosta agresivni. Za formiranje stabilnog para, najbolje je odabrane ptice držati zajedno od najranije mladosti. Odrasle ptice formiraju jako čvrste veze. Smatra se da u divljini, kada se jednom spare dve ptice, ostaju par do kraja života.

Lično, nisam video uživo zelene rozele, niti sam čuo da ih neko ima kod nas.

Djuriću baš su lepe slike i video snimci,svaka čast

Hvala