PERIKER

Перикер је једна од најстаријих пасмина голубова, настала у Индији, одакле су његов претке холандски и белгијски поморци донијели у 16. веку у Еуропу. Ова раса је погодна за ограђене просторе, волијере и простране голубњак. Перикер погодан за узгој, а родитељи веома добро хране своје младунце, али треба припазити да их приликом храњења не залепе за предњи део перике и тако изнесу из гнезда. У време храњења младих родитељи су прљави и неугледни и неки узгајивачи им режу перике. То је корисан потез али унакажава цело јато које се држи управо зато да би се уживало у његовој лепоти и украсу - перици. Боље је подметати јаја ове пасмине под голубова друге пасмине. Ове голубове треба умерено хранити, јер су сувише ухрањени примерци троми и опуштеног и лабавог перја па је њихов изглед мање привлачан. Узгојем се настоје добити фине и витко грађене јединке, по могућности што ситнијег тела, што мањег стаса, не предугог тела, са уским грудима, дугим и уназад савијеним вратом и дугим и богатимперјем главног украса ове пасмине - перике. Цело тело ове пасмине је уско, што мање, са ниским ногама, поносног, изазовног и усправног става. Треба давати утисак ватреног, заузданог коњића. Перика је најважнија тачка за оцењивање ових голубова на изложбама. Мора бити дугог, меког перја, пуна, добро раздјељена и са обе стране главе равномерно развијена тако да подсећа на цвет хризантеме. Перика се састоји од четири дела: капе, ланца или спојнице, гриве и руже. Стандардне боје су црна, црвена, жута и плава у комбинацији са белом а има и белих једнобојним као и шарених у разним комбинацијама.[img][/img][img][/img]